Digestivni trakt | kulturpunkt

Kulturoskop Criticize This

<

Digestivni trakt

Analitički i smelo, Prodanovićeva ukazuje na društvo spektakla, na konstantni teatar apsurda koji sprovode masovna kultura i potrošačko društvo.

Piše: Vladimir Bjeličić

Šejma Prodanović: Digest, Prodajna galerija Beograd, 26.07 - 13.08.2012

Početak 20. veka, između ostalog, označen je kao turbolentan period radikalnog raskida sa tradicionalnom umetničkom praksom. Dvodimenzionalna slika više nije bila izazov. Umetnici su tražili nove načine da je dekonstruišu, ispituju njene limite sprovodeći različite intervencije. Tako dolazi do razvoja kolaža, nešto kasnije dekolaža i niza drugih tehnika koje za zadatak imaju drugačije promišljanje umetničkog objekta.

Pored toga što je kolaž, kao jedna od modernističkih tekovina, podrazumevao redukciju i sukcesiju umetničkog objekta, pokazao se i kao sjajan sprovodnik humora i parodije, reflektujući društvenu realnost odlučno i kritički. Bazirajući svoj rad baš na kolažu, beogradska umetnica Šejma Prodanović uspostavlja specifičan narativ sačinjen od niza vizuelnih metafora koje na simboličan način razmatraju savremeni trenutak. U biti konceptualno, njeno celokupno dosadašnje stvaralaštvo fokusirano je na ispitivanju slikarskih tehnika, u ovom slučaju kolaža, dekolaža i asemblaža, i mogućnostima njihove transformacije u odnosu na prostor u kome su izložene. U nekoliko navrata prezentovala je svoje radove u formi ambijentalne instalacije, pa se tako i ovom prilikom, krajem jula, predstavila jednom pod nazivom Digest u Prodajnoj galeriji Beograd. 

Naziv izložbe odnosi se na engleski termin koji označava rezime ili skup sažetih informacija. U izdavačkom rečniku digest predstavlja poseban oblik magazina, a često je deo imena publikacija koje su bogate kratkim formama i reklamama, kao što je "Readers Digest". Na izložbi je predstavljena serija digitalnih printova odnosno foto montaža/kolaža i par kratkih video animacija. Izložene kompozicije nalik su novinskim stranicama iz '50-ih i '60-ih godina prošlog veka. Postupkom montaže, u dadaističkom maniru, Prodanovićeva kombinuje aforizme, novinske članke, reklamne slogane sa fotografijama pop zvezda, hrane, upotrebnih predmeta. Aproprijacijom vizuelnih memorabilija posleratnog zapadnog, pretežno anglosaksonskog, društva ona na neki način prati razvoj kapitalizma odnosno imanentnog mu konzumerizma. Nalik montipajtonovskim animacijama, Prodanovićeva kreira kompozicije kojima zapravo artikuliše društveni paradoks, tačnije, ona pokušava da dekodira pojavu prekomerne i objektivno nepotrebne potrošnje.  

Ironično manipulišući nostalgijom umetnica provocira recipijenta. Može se slobodno reći da su, naizlged naivni i banalani, slogani postavljeni kao svojevrsne semantičke slagalice koje iziskuju izvestan intelektualni napor.

Bilo da kombinuje reklamu za asprin, fotografiju francuskih ključeva i reklamu za Filipsov gramofon sa rečju homoseksualnost (homosexualiy), ili fotografiju starlete iz žute štampe sa reklamom muškog sakoa i natpisom kakva gomila gluposti (what a LOAD of rubbish), umetnica vrlo minuciozno formira ove 'tableaux vivants'.

Isti metod je primenila i na kratkim animiranim filmovima. Zamišljeni kao reklamni spotovi, oni predstavljaju neobičan tekstualni i slikovni melanž. Reč je o sekvencama u trajanju od četrdesetak, pedesetak sekundi, koji, ponovo, tematizuju fenomene posleratnog građanskog društva. Umetnica montira fiksne kadrove sa fragmentima pokretnih slika, preklapa ih, vraća ih na prvobitne pozicije. Na taj način ona propituje mogućnosti filmskog jezika, pritom, kreirajući jedinstvene vizuelne kompilacije koje svojim višeznačjem utiču na percepciju posmatrača. U savremenom kontekstu, te sekvence reflektuju koren konzumerističkog društva kakvo danas poznajemo. 

Obzirom da je cela postavka predstavljena kao homogena ambijentalna instalacija stiče se utisak da ju je umetnica sa namerom formirala nalik nekom kabinetu retkosti. Naime, kao jedan od najranijih muzeoloških oblika 'kunstkamer-a' je izražavala najpre volju patrona, odnosno njegovu moć, samim tim njegov pogled na svet. Kabineti su bili organizovani kao alegorije mikrokosmosa, odražavali su humanističku tendenciju i vrlo često su imali jasno definisanu socijalnu i političku funkciju. 

Slobodno možemo reći da instalacija Digest izražava volju umetnice, njenu ličnu percepciju sveta i društva u kojem živi. Analitički i smelo, Prodanovićeva ukazuje na društvo spektakla, na konstantni teatar apsurda koji sprovode masovna kultura i potrošačko društvo. Zapravo, reč je o "globalnom selu" u kojem pojedinac figurira samo kao dehumanizovan potrošač, lišen pre svega svoje intelektualnosti.

Prodirući u prošlost umetnica, vrlo pažljivo i sa izraženom distancom, secira uspostavljene mitove i fenomene, gradeći tako autentične i začudne kompozicije. U tom smislu, njena rabota izgleda kao neki postmoderni reklamni hibrid, čija funkcija nije utvrđena i koja je samodovoljna. Međutim, ova kompleksna izložba nudi niz istina ili laži, poigrava se fiktivnim i realnim, ona nudi niz mogućih  asocijacija koje se zapravo tiču ozbiljnih društvenih tema. I sve to uz jako puno humora i ironije…

Tekst je nastao u sklopu projekta Criticize This! kojeg organiziraju Kulturtreger i Kurziv iz Hrvatske, SeeCult i Beton iz Srbije te Plima iz Crne Gore. Projekt se provodi u sklopu programa 'Kultura 2007-2013' Europske Komisije. Ova publikacija se financira uz podršku sredstava Europske komisije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost organizatora projekta Criticize This! i ni na koji način se ne može smatrati da odražava gledišta Europske Unije.

Objavio/la antonija [at] kulturpunkt.hr 20.09.2012