Razvijanje dobrih navika | kulturpunkt

Vijesti Vizualne umjetnosti

<

Razvijanje dobrih navika

Remont - nezavisna umetnička asocijacija pokrenula je projekt kojim na kreativan način upoznaje zainteresirane posjetitelje sa suvremenim kretanjima u vizualnoj umjetnosti.

Piše: Matija Mrakovčić

Nataša Kokić, Toliko sam puna kamenja da se jedva krećem, Galerija Remont

  • A
  • +
  • -

Remont - nezavisna umetnička asocijacija pokrenula je projekt pod nazivom Dobre navike - šetnja kroz savremenu umetnost Beograda posvećen ljubiteljima suvremene umjetnosti i drugim zainteresiranim građanima koji imaju potrebu i želju poboljšati kvalitetu života i upoznati se na kreativan način sa suvremenim kretanjima u vizualnoj umjetnosti. Projekt je započeo 13. rujna uvodnim predavanjem u Remont galeriji, gdje je o izložbi Nataše Kokić Toliko sam puna kamenja da se jedva krećem govorio povjesničar umjetnosti i kustos Miroslav Karić. Šetnja je nastavljena posjetom izložbama u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda te Galeriji 12 HUB. Projekt bi se trebao odvijati jednom mjesečno, a ovaj je ciklus projekta podržala Erste banka.

"Remont uskoro puni 15 godina aktivnog rada na umetničkoj sceni. Koliko god se nadali i očekivali promene, za svo to proteklo vreme nismo uspeli mnogo da učinimo kako bi se naša prva zapisana misija, 'popularizacija savremene umetnosti u Srbiji', nadogradila, prerasla u nešto neophodnije, konkretnije", objašnjava Darka Radosavljević razloge pokretanja projekta. "Svih proteklih godina trudili smo se da raznim slučajnim i namernim posetiocima neformalno pomognemo da se snađu u svetu savremene umetnosti, upućujući ih šta je gde, ko je ko, šta bi trebalo posetiti u galerijama, šta ih tamo očekuje. Na žalost, u Srbiji su informacije o savremenom vizuelnom stvaralaštvu više 'top secret'. Teško je saznati gde se šta dešava, a još manje zašto. Planirati koji mesec unapred sa tačnim datumima ili tačnim radnim vremenom galerija, nije praksa. S vremena na vreme se pojavi inicijativa o nekom vodiču, traje par meseci, kadkad i koju godinu, i nestane, prestane sa objavljivanjem usled posledica ekonomske neodrživosti".

U tom kontekstu, Radosavljević smo upitali na koji je način suvremena umjetnost uopće predstavljena u javnom i medijskom prostoru Beograda: "Nedostatak osnovnih informacija, ignorisanje od strane medija ili, što je još gore, senzacionalistički pristup kulturi generalno, samo su neki od problema koji su uzrok situacije da je publike sve manje. Sasvim izvesno jedan od ključnih problema je višegodišnje odsustvo izložbene i edukativne prakse dve ključne nacionalne institucije". Naime, radi rekonstrukcije stalni je postav Narodnog muzeja nedostupan javnosti još od 2003, a Muzeja savremene umetnosti od 2007. godine. "Taj osnovni institucionalni okvir nadomešćuju manje aktivnosti pojedinih ustanova i nevladinog sektora. Problem je što se praksa rada sa publikom primenjuje svega u nekolicini slučajeva. Najosnovniji vid komunikacije, stručno vođenje kroz izložbe, sprovodi se u drugim izložbenim salonima Muzeja savremene umetnosti, Muzeju istorije Jugoslavije, povremeno u okviru većih projekata (poput Oktobarskog salona) i sporadično u manjim galerijskim prostorima poput ustanove Kulturni centar Beograda ili galerijama nezavisnog sektora (HUB, Remont...). Ove aktivnosti su isključivo inicijativa pojedinačnih ustanova, galerija, umetnika, i do sada nije postojao pokušaj koordinacije ili bilo kakve zajedničke inicijative. Obzirom da u Beogradu funkcioniše gotovo 50 izložbenih prostora u kojima se stalno ili povremeno prezentuje savremena umetnička praksa, broj ovakvih aktivnosti nije dovoljan da se situacija promeni, odnosno šira javnost zainteresuje za savremenu umetnost".

Iako u Srbiji i Beogradu postoji veliki broj tiskanih i elektronskih medija, rijetko koji uopće ima kulturnu redakciju, a još ih se manji broj bavi edukativnim programima. Ipak, postoje iznimke: "Drugi program Radio Beograda i, opet, inicijative koje dolaze iz nezavisnog sektora: portal Seecult.org sa svojim projektima Vođenje i Abeceda nezavisne kulture ili upravo Remont, učestvujući u međunarodnom projektu Atričok TV". No, "okruženje u kojem ove inicijative deluju nije im ni malo naklonjeno. Čak i na prvi pogled, dobre namere kao što je to nedavni konkurs Ministarstva kulture i informisanja, kojim je sa fantastičnom sumom od 71.801.480,91 dinara (nešto više od 600.000 eura) podržan otkup umetničkih radova i produkcija, samo je još jedan prilog u unošenje još većeg haosa u već poremećen sistem vrednosti, ali to je neka druga priča", zaključuje Radosavljević.

U subotu je započela provedba projekta, prijavilo se desetak posjetitelja, od kojih je osmero prvi put bilo u prostoru Remonta. Broj sudionika šetnje ograničen je na 12, prijave se vrše na adresu elektroničke pošte dan prije događanja. Više potražite ovdje.

Objavio/la matija [at] kulturpunkt.hr 15.09.2014