Za primer | kulturpunkt

Kulturoskop Criticize This

<

Za primer

Opus Sandre Sterle odličan je primer radikalnog aktivizma sprovedenog od strane pojedinca koji kritički i odgovorno promišlja situaciju u kojoj se nalazi.

Piše: Vladimir Bjeličić

Sandra Sterle: Visiting Reality, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, 24.9 -26.9.2012.

Druge polovine septembra, u prostoru Paviljona Veljković, predstavljen je projekat Hrabrost. Simboličnog naziva, realizovan od strane CZKD-a u saradnji sa nezavisnom umetničkom asocijacijom Art Komunom, imao je za cilj preispitivanje i definisanje uloge angažovane umetnosti u savremenom društvu. Na koji način i uz pomoć kojih sredstava umetnik sagledava okolnosti u kojima proizvodi umetničko delo i koje kriterijume ono treba da zadovolji da bi postiglo barem minimalni efekat u svojoj sredini - ključna su pitanja ovog projekta. 

Prvi segment ciklusa Hrabrost je trodnevna prezentacija dosadašnjeg rada hrvatske vizuelne umetnice Sandre Sterle. Program je podrazumevao projekciju odabranih video radova i premijerno izvođenje performansa Visting Reality, zatim izlaganje same autorke i panel diskusiju Koliko umetnosti, koliko hrabrosti? o društveno angažovanim umetničkim praksama na području Hrvatske i Srbije u prethodnih 20 godina. 

Ova multimedijalna umetnica realizuje radove, pre svega, u formi performansa, zatim videa i fotografije. Nakon što je završila Likovnu akademiju u Zagrebu, Sterle napušta Hrvatsku 1991, i duži niz godina stvara u Holandiji, što je svakako oblikovalo njenu umetničku praksu koju u tom periodu prevashodno karakteriše tema autorefleksije odnosno radovi u okviru kojih se prevashodno bavila sama sobom, tj. sopstvenom intimom. Početkom 2000-ih, nakon povratka u Hrvatsku, stvara niz angažovanih radova koji kritički propituju okolnosti tranzicionog hrvatskog društva odnosno niz aspekata poput tradicionalizma, nacionalizma i partrijarhata. Dakle, ona na neki način preusmerava svoju oblast delovanja u odnosu na zatečenu situaciju.

Ono što Sterle čini autentičnom pojavom su najpre njene “performativne tehnike”. Koristeći se travestijom, odnosno prerušavanjem, vrlo često kreira fiktivne likove poput Mini Maus, Bogorodice, Lude žene. Formirajući arhetipove, smešta sebe u specifične, začudne situacije i stvara filmične, jednostavno konstruisane narative koji su refleksije njenih intimnih stavova o politici, ideologiji, društvu. Takođe, često se vraća svojim radovima i iznova ih izvodi, te na taj način održava neku vrstu kontinuuma sopstvenog autorskog izraza. 

Ovom prilikom projektovana je video dokumentacija performansa nastalih u prethodnih petnaestak godina. Jedan od najranijih je snimak akcije Round Around (1996-97) u kome umetnica, kostimirana kao starica u odeći karakterističnoj za primorje, trči oko drveta masline. Montiran u 'slow motionu', ovaj video sublimno tematizuje težinu života žene na ostrvu, označava njen rodni status kroz ciklično kretanje. Zamisao je da ga ponavlja svakih sedam godina, na taj način prateći razvoj tehnologije, pa i vlastito starenje. Transformacija i 'role-play' prisutni su i u radu True Stories (1998) koji je sačinjen od pet tematskih priča. U jednoj od njih, u formi videa, obučena kao Mini Maus, Sterle distorziranim glasom, uz svedenu gestikulaciju, poziva posmatrača da mu pokaže svoje tajne. Na mističan i pomalo "detinjast" način, ona se poigrava sa karakterističnim Diznijevim likom, ironično komentarišući razne oblike društveno   neprihvatljivog ponašanja (šizofreniju, poremećaji ličnosti). Mimikrija je, takođe, prisutna i u trokanalnoj instalaciji Integrations or - Who Wants to Play? (2005), gde je u fokusu njeno interesovanje za poimanje ličnog nacionalnog identiteta, kao i ekonomije i politike. Na jednom od snimaka ona pozira ispred zastave Evropske unije obučena u formalno plavo odelo sa perikom na glavi. Njen izraz lica reflektuje indiferentnost i, na neki način, odražava "pravila ponašanja" koja EU očekuje od zemalja pristupnica. Činjenica da umetnica u momentu rada na projektu poseduje dupli pasoš, holandski i hrvatski, čini ga  još znakovitijim.

Međutim, rad koji je imao velikog odjeka u javnosti i bio veliki lokalni skandal je provokativni performans Nausia/Mučnina (2008). Zahtevna telesna akcija podrazumevala je povraćanje umetnice kao reakcija na pesmu Dalmatinac nosi lančić oko vrata hrvatske pop zvezde Miše Kovača. Proslavljen kao veliki patriota, Kovač, Sterlinim aktom, biva označen kao metafora partrijarhalnog ustrojstva, tradcionalizma i, dalje, nacionalizma. Nastao kao posledica njenog sagledavanja lokalne političke situacije, je i rad Nova staza do vodopada. Kao reakcija na studentske proteste 2009. godine, odnosno zahtev studenata na besplatno obrazovanje, kao i na odnos politike prema kulturi, umetnica je priredila performans tokom kojeg je naga hodala niz stepenice, što je očita referenca na rad Akt koji silazi niz stepenice Marsela Dišana, noseći kese pune knjiga. Zapravo, u pitanju su reklamne kese lanaca supermarketa Kerum u vlasništvu kontroverznog gradonačelnika Splita Željka Keruma, koji je poznat u javnosti po govoru mržnje, kao istaknuti konzervativac i tradicionalista. Potpunim izlaganjem, odnosno ogoljavanjem svog tela, Sterle skreće pažnju na simptomatičnu gradsku politiku koja se svodi na interes i monopol jednog čoveka. 

Nužno je spomenuti  performans Visiting Reality. U trajanju od šest minuta, Sterle je čekićem razbijala tipične tradicionalne suvenire susednih država sugerišući na simptomatičan odnos kulturnih i društvenih klima dveju država Srbije i Hrvatske.

Na osnovu uvida u vrlo promišljenu umetničku praksu Sandre Sterle, očigledno je da umetnica pre svega dela u odnosu na kontekst sredine u kojoj stvara, bilo da je u Njujorku, Amsterdamu ili Splitu. Uvek polazeći iz pozicije umetnika u prvom licu, ona medijem sopstvenog tela reaguje na zatečeno stanje stvari, bilo da je reč o socijalnim ili političkim problemima. 

Poremećaji u komunikaciji nastali 90-ih, počeli su da se prevazilaze tek u poslednjoj deceniji, nakon ukidanja viza između dveju država 2003. godine, kada dolazi do ubrzanog razvoja saradnje. U svetlu toga, prezentacija radikalne prakse Sandre Sterle je svakako važna. S obzirom da u Srbiji, kao ni u Hrvatskoj, takve umetničke strategije nisu učestale, njen opus je odličan primer radikalnog aktivizma sprovedenog od strane pojedinca koji kritički i odgovorno promišlja situaciju u kojoj se nalazi. Njena umetnost može poslužiti kao podstrek i inspiracija za drugačije sagledavanje sopstvene kolotečine i neophodnosti aktivnog delovanja u odnosu na društvene okolnosti. Uz parolu – angažovano i hrabro!

Tekst je nastao u sklopu projekta Criticize This! kojeg organiziraju Kulturtreger i Kurziv iz Hrvatske, SeeCult i Beton iz Srbije te Plima iz Crne Gore. Projekt se provodi u sklopu programa 'Kultura 2007-2013' Europske Komisije. Ova publikacija se financira uz podršku sredstava Europske komisije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost organizatora projekta Criticize This! i ni na koji način se ne može smatrati da odražava gledišta Europske Unije.


Objavio/la antonija [at] kulturpunkt.hr 29.10.2012